Put k Suncu 2014. godine

Osveta je čin koji zadovoljava ljude sitna srca

Pogleda uprta  u  nebesko plavetnilo i zagasitu  toplinu  svjetlosti  misli  odlaze  mile  daleko  te  naivno  promatram  sićušna  bića  koja  sebe  nazivaju  ljudima. Besciljno  lutaju,  teturaju, bježe, trče  i jure bez  ikakvog  cilja  i smisla.

            Naizgled  savršen, a kugla  naizmjenično  miješa  vodene  dubine, prostrane  zelene  ravnice, trome  i ohole  uzvisine, snježne,  hladne  i neosvojive  klisure  dajući  savršena  mjesta  za  obitavanje. Krenuvši  od  Adama  i Eve  kao  kraljuju u ljudskim  srcima. Kako  svako  zašto  ima  svoje  zato, tako postoji i shvaćanje o osveti  kao jedinom  pravom  putu, jedino  pravilo „oko za oko, zub  za  zub“. Tako se  pravimo  da  ne primjećujemo vladavinu  oholosti  i samozadovoljstva  u vlastitom  srcu. Postajemo  licemjerni u svom nastojanju  dokazivanja vlastite  dobrote. Svi  smo mi  ljudi,  no  teško  je  biti  Čovjek,  osoba  kojoj  će se  diviti  i koju  će  poštivati. Ne  trebamo  ići  daleko u povijest  kako bismo  istraživali  vjerska   ratovanja i uvođenje  novih  pravila. Pravila  u kojima  nema  poštovanja  ni  za  vlastitu žensku vrstu,  a da ne  govorimo  o  razumijevanju,  prijateljstvu, samilosti i pomoći  drugoj vjeri  i narodnosti. Sazdani smo od lijenosti, prevare, laži, licemjerja, zavisti, oholosti.  Naša  volja  je  jedini  borac koji se  može  suprotstaviti  vladavini  našeg  srca, dozvoliti  mu  da  bude  mekše,  granit  pretvoriti  u grafit.

                Vjerujem  i znam  da  je  lakše  biti  hladna, nepristupačna  i tvrda osoba. Tada te  nitko neće dirati,  maltretirati, tlačiti, nećeš  doživjeti  nepravdu, nitko te neće zlostavljati. Imat ćeš kontrolu nad svojim životom  i životima  svojih  prijatelja, vršnjaka,  unositi  ima  strah u kosti veselo slaveći svoju  pobjedu i ponos, ponosno kročiti tvrdim i teškom  stopama  ne obazirući se po čemu  gaziš.